Rakija od Koštičavog Voća

Šljivovica – Kajsijevača, Breskovača – Višnjevača

Šljivovica

Šljivovica je jedna od rakija od koštičavog voća proizvedena destilacijom i/ili fektifikacijom isključivo profermentisanih plodova šljive roda Prunus Domestica, do najviše 86%v/v sadržaja etanola, tako da miris i aroma destilata potiču isključivo od destilisane sirovine.

Šljiva

Šljiva je voćka severne Zemljine polulopte. Najviše se proizvodi u Evropi
(62%), zatim u Aziji (21%), pa u Severnoj Americi (12,5%). Najveći proizvođač šljiva je bivši SSSR, zatim Kina, bivša Jugoslavija, Rumunija, Nemačka, Mađarska, Francuska, Turska i Italija.

Po proizvodnji, među voćkama, šljiva se nalazi na devetom mestu u svetu, a u bivšoj Jugoslaviji, posebno u Srbiji, je na prvom mestu, pa zaslužuje posebnu pažnju.

Na Balkanskom poluostrvu šljiva se uzgaja vekovima, gde su je zatekli
i naši pretci i nastavili da je gaje, najviše na tlu Srbije i Bosne. Šljiva odlično
uspeva i dobro rađa na brdsko-planinskom prostoru naše zemlje.

U zavisnosti od sorte šljiva u našim prostorima, sazreva od sredine juna do
polovine oktobra. Koristi se kao sveža i sušena, od čega se znatan deo izvozi.

Od plodova šljive proizvodi se i čitav niz slatkih proizvoda. Ipak najveći deo roda šljive u našoj zemlji, preko 90%, iskoristi se za proizvodnju rakija šljivovice i šljivove prepečenice, koja je naše nacionalno alkoholno piće.

Kajsijevača – Rakija od Koštičavog Voća

Kajsijevača je voćna rakija dobijena destilacijom i/ili rektifikacijom profermentisanog kljuka svežih plodova kajsije ili šire kajsije, sa ili bez koštica, do najviše 86%v/v sadržaja etanola, tako da miris i aroma destilata potiču isključivo od destilisanih sirovina.

Kajsija

Kajsija (Prunus armeniaca ili Armenicea vulgaris lam) pripada rodu Prunus.

Vodi poreklo iz severositočne Kine, na granici sa Rusijom i Mongolijom.

Sada je najviše rasprostranjena u severnim reonima prednje i srednje Azije, na nadmorskoj visini 800-2000 m, gde redovno rađa i daje visoke prinose, kao rezultat klime sa malim temperaturnim kolebanjima.

Na nižim nadmorskim visinama gde su prisutna temperaturna kolebanja za vreme zimskog mirovanja i rani prolećni mrazevi, daje promenljive prinose.

Sorte kajsije koje se gaje u južnoevropskim i u našim krajevima imaju
kratak vremenski period sazrevanja, 25-30 dana. Odlikuju se većinom
nedovoljnom otpornošću prema izmrzavanju i iznenadnim sušenjem stabla usled pojave apopleksije. Ovu pojavu izaziva veliki broj različitih faktora.

Češća je u podnebljima gde su izraženija temperaturna kolebanja krajem zime i u rano proleće, što je vrlo često u našim voćarskim rejonima.

Smatra se da je jedan od glavnih faktora koji izazivaju pojavu apopleksije, sorta i njene genetske osobine.

Višegodišnja istraživanja ove pojave ukazuju da se ona češće javlja kod sorti sa kraćim periodom biološkog mirovanja.

To je upravo i razlog što se poslednijh godina u svetu sve više pažnje pridaje onim sortama koje imaju duži period biološkog mirovanja, što uslovljava i njihovo bolje podnošenje temperaturnih kolebanja i konstantan prinos.

Akademska Rakija u svom asortimanu ima prelepu rakiju od kajsije, o kojoj smo detaljnije pisali i taj tekst možete da pronađete ovde.

Breskovača

Breskovača je voćna rakija dobijena destilacijom i/ili rektifikacijom profermentisanog kljuka svežih plodova bresaka ili šire bresaka, sa ili bez koštica, do najviše 86%v/v sadržaja etanola, tako da miris i aroma destilata potiču isključivo od destilisanih sirovina.

Breskva

Breskva je gajena u Kini još 2.000 godina pre nego što su za nju znali Rimljani. Gajenje breskve u komercijalne svrhe počinje u 19. veku.

Ona je sada jedna od najrasprostranjenijih voćaka u svetu. Vrlo je cenjena zbog izvrsnog kvaliteta plodova, koji po mnogim karakteristikama nadmašuju plodove ostalih kontinentalnih voćaka.

Breskva se brzo razvija, rano proradi i već u šestoj godini postiže maksimalni prinos. Rađa redovno i obilno. Najveći proizvođači bresaka su
SAD, Francuska, Španija, Italija, Grčka, Kina, Japan i Argentina.

Poslednjih decenija učešće breskve u našem voćarstvu se znatno povećava. Najvažniji reoni proizvodnje breskve su: Smederevsko Podunavski, Niš, Leskovac, Čačak, šire područje Beograda, Mladenovac, Bela Crkva, Subotica, Novi Sad, Irig i Sremska Mitrovica.

Višnjevača – Rakija od Koštičavog Voća

Višnjevača je voćna rakija dobijena destilacijom i/ili rektifikacijom profermentisanog kljuka svežih plodova višanja ili šire višanja, sa ili bez
koštica, do najviše 86%v/v sadržaja etanola, tako da miris i aroma destilata
potiču isključivo od destilisanih sirovina.

Rakija od Koštičavog Voća - Višnja - Akademska Rakija

Smatra se da višnja vodi poreklo iz Male Azije i da se zajedno sa trešnjom
širila po celom svetu. Višnja se zadovoljava skromnim uslovima gajenja.

Ona rano proradi, redovno rađa i relativno je otporna na bolesti i štetočine. U strukturi voćarstva Srbije višnja sa oko 10.500.000 stabala nalazi se na trećem mestu (iza šljive i jabuke). Godišnje se kod nas proizvede oko 90.000 tona.

U toku poslednjih pet decenija proizvodnja višanja u Srbiji je povećana za oko 10 puta.

Sada učestvuje sa oko 14% u svetskoj i sa oko 27% u evropskoj proizvodnji višanja. U okviru Srbije dosta je zastupljena oko Smedereva, Podunavlja, Niša, Prokuplja, zatim u Vojvodini.

Plod višnje sadrži 6,5-14% šećera, u proseku oko 10%. Kao i trešnja sadrži
malo pektinskih materija, pa prema tome i rakija od nje ima manje metanola.

Sadržaj kiseline je 1-2,4%. Udeo koštica varira najčešće od 8 do 15%. Plod višnje je dobra sirovina za konzervnu i konditorsku industriju. Koristi se i za proizvodnju likera i delikatesne rakije višnjevače.

Akademska Rakijia – Rakija od Zlata i od Koštičavog Voća

O šljivovici sa ovih prostora ne treba puno govoriti, njen kvalitet govori sam za sebe. Karakteristična je po intenzivnom barik ukusu koji i vrsne poznavaoce rakije ne ostavlja ravnodušnim.

Giveaway | Zlatna Šljiva Rakija - Akademska Rakija
Rakija od Zlata – Zlatna Šljiva – Akademska Rakija

Rakija od zlata, da namerno smo tako napisali, jer u boci se nalaze listići 23-karatnog zlata je premijum kvalitet na tržištu rakija. Naša, Akademska Šljiva rakija od zlata, tzv Zlatna Šljiva nastala je pažljivim odabirom najkvalitetnijih plodova šljive naših domaćih sorti.

U pitanju je rakija stara najmanje tri godine. Nakon čega se flašira uz dodatak već pomenutih listića 23-karatnog zlata.

Zlatna šljiva je kupaža sorti: Požegača, Čačanska rodna, Čačanska lepotica i autohtone sorte Moravke. Karakteristična je po svom intenzivnom barik ukusu i mirisu uz note vanile i suve šljive, što se pripisuje procesu dozrevanja u hrastovom buretu.

Tagged , , , , ,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *