Rakije od Zove i Dudinje

U sklopu ovog teksta saznaćete nešto novo. Saznaćete koje su to rakije od ostalih prirodnih sirovina. Naučićete nešto novo. Polako ćete početi da razumete dubinu proizvodnje rakije. Velika količina strpljenja, znanja i pre svega strasti je potrebno da bi se proizvela kvalitetna rakija. Akademska rakija je poznata po tome. Tim iza našeg brenda je poznat po tome. Ne kažu bez razloga, Akademska Rakija, zlatni standard.

Rakija od Zove

Zova predstavlja grm ili manje drvo, visine do 5m. Zova raste svuda, a pretežno po vlažnim i zapuštenim mestima, po naseljima i oko njih, kao i po obodu šuma. Od zove koristimo njene cvetove. Sami cvetovi su bele boje, sitni, unikatnog mirisa i udruženi su u krupne cvasti, koje podsećaju na svojevrsni štit.

Za proizvodnju rakije, tj alkoholnih pića od zove, koriste se kao zeleni, sitni i zeljasti plodovi. Kada sazru, ti plodovi predstavljaju tamno ljubičaste, skoro crne bobice sa crvenim sokom.

Bobice, kada su zrele, sadrže 79-85% vode, 6-10% nerastvorljivih materija, 9-14% ekstrakta. Sam sok od zove sadrži oko 15% ekstrakta, 8-9% ukupnih šećera i oko 6% ekstrakta bez šećera.

Bobice se beru u periodu između septembra i novembra. Njihova primena je vezana za proizvodnju vina i rakije. Potrebno je otkloniti peteljke. Kako bi se alkoholno vrenje obavilo što uspešnije bilo bi dobro da se kljuku dodaju kvasci, koji su selekcionisani za proizvodnju crvenog vina. Tokom samog procesa alkoholnog vrenja dobro je da se kljuk svakog dana promeša.

Destilacija se obavlja preko aparata sa prekidnim radom, uz obavezno odvajanje sporednih frakcija. Glavna frakcija sa oko 65% v/v odležava nekoliko meseci, pa čak i duže i to u sudu koji ne otpušta boju. Postepeno se svodi na konzumnu jačinu 40-45% v/v. Sama rakija od zove je bezbojna sa izraženim specifičnim mirisom, impresivnim ukusom, i pre svega, izrazito je cenjena u svetu kvalitetnih rakija.

Rakijia od Dudinje – Rakije od Ostalih Prirodnih Sirovina

Kakav bi to tekst o rakijama od ostalih prirodnih sirovina bio, da ne spomenemo rakiju od Dudinje. Dud, tj dudinja je na našem podneblju gajen od davnina. Najviše ga ima u Vojvodini, gde predstavlja jedno od obeležja naše ravnice. Dudinje se koriste sveže, sušene i prerađene. Često se u domaćinstvima može pronaći sok, sirup, ili kompot od dudinje.

Sami plodovi dudinje se beru u potpunoj tehnološkoj zrelosti. Potom sledi blaga dezintegracija plodova i nakon toga obavlja se fermentacija (temperatura 16-20 stepeni). Odmah po završetku fermentacija pristupa se destilaciji prevrelog kljuka. Neki predlažu da se ovom prilikom se ne odvaja frakcija prvenca, mi kažemo da je poželjno, 1% od zapremine kazana na kom radite destilaciju. Prihvatanje srednje frakcije traje dok se prosečna koncentracija etanola u masi ne snizi na 30% v/v. Frakcija patoke se prihvata do iscrpljenja etanola.

Redestilacija sirove meke dudovače se obavlja na jednostavnim aparatima šarantskog tipa. Ovom prilikom dolazi do frakcije prvenca 1-2% od početne količine sirove meke dudovače. Glavna frakcija prihvata se sve dok se prosečna koncentracija etanola u masi ne snizi do 62-64% v/v, a zatim prihvata frakcija patoke, dok se koncentracija etanola ne snizi do 25% v/v. Ove brojke nistu strogo određene i zato je poželjno da konstantno, tokom procesa destilacije pratite miris i ukus destilata. Ukoliko osetite neke strane mirise, koji se mogu javiti usled nedovoljno dobro odrađene fermentacije, pre vremena prekinete proces destilacije.

Tako dobijen destilat se konzumira bezbojan, posle hramonizacije u trajanju od minimum 3 meseca, naša preporuka bar je 6 meseci, i razblaživanje etanola do 40-45% v/v u zavisnosti od ukusa konzumenata. Destilat dudovače nije kompatabilan sa sastojcima drvenog suda, pa samim tim ga ne treba stavljati u burad i bačve na starenje. Najpitkija rakija od dudinje (duda) je rashlađena, na temperaturi od 10-12 stepeni.

Akademska Rakija – Rakija od Zlata

Možda ste se zapitali, čitajući ovaj tekst, zbog čega Vam pišemo o rakijama od ostalih prirodnih sirovina. Iako ove rakije (rakija od zove, rakija od dudinje) nisu ni približno poznate kao ostale, čuvene, srpske rakije, potrebno je znati da se i ovakve rakije mogu proizvesti. I ne samo to. Mogu imati i te kako lep i aromatičan ukus.

Naravno, Akademska Rakija je poznata po našoj premijum rakiji od zlata. Zlatna Šljiva ili Zlatna Dunja su ono što je potrebno svetu rakija. To su rakije neverovatnog ukusa i teksture. Uz zlatne listiće koji se nalaze u samoj rakiji, Akademska Zlatna serija predstavlja sam vrh kvaliteta. Predstavlja zlatni standard u svetu rakija. Ali nismo želeli da Vam pišemo tekstove koje možete naći bilo gde. Želeli smo da Vam predstavimo nešto drugačije.

Kao što znate, timu iza Akademske Rakije nije jedini cilj da Vam proda svoj proizvod. Nama je cilj da promenimo svest o rakiji. Da naučimo ljubitelje rakije kako se ispravno konzumiraju rakije. Koje su to metode koje se koriste prilikom proizvodnje rakije. Od čega se sve može proizvesti vrhunska rakija. A kada to sve naučite, uz pomoć Akademske Rakije i naših blog tekstova, Vi ćete raspoznati kvalitet i odlučiti se za zlatni standard Akademske Rakije.