Proizvodnja Alkoholnih Pića u Starom Egiptu i Staroj Grčkoj

Najstariji pisani podaci uveravaju nas, da se otkriće destilacije, kao i proizvodnja jakih alkoholnih pića, može pripisati starim Egipćanima.

Postoje pretpostavke da se u navedeno prastaro doba, ipak nije znalo za destilaciju vina. Pomenuti aparati služili su za destilaciju aromatičnog bilja, u cilju dobijanja parfema i ulja za balsamovanje faraona.

Pretpostavlja se da sama reč alkohol ima korene u arapskom jeziku. U nazivu al-kohol ili al-kuhul, kojom se nekada označavao fini puder za ulepšavanje žena.

Grčki filozofi i lekari Aristotel, Hipokrat, Galen, Plinije, Diskarid i drugi,
pisali su o destilaciji u doba p.n.e.

U Aziji je proizvodnja alkoholnih pića počela mnogo ranije nego u Evropi. Samim tim se i konzumacija alkoholnih pića u Aziji odvijala ranije.

Huber navodi da su mongolski nomadi, čija su obitavališta bila severno od pustinje Gobi, poznavali destilaciju alkoholnih tečnosti još u 8 veku.

Prema izveštajima Marka Pola iz 1297 godine i francuskog misionara Rubrika, mongolski nomadi su u kožnim mešinama podvrgavali vrenju mleko od kobila i dobijali vino „kumis“. Destilacijom ovog vina dobijali su opojnu rakiju „karakumis“.

Aparati za Destilaciju i Proizvodnju Jakih Alkoholnih Pića

Najstariji aparati za destilaciju, po načinu kretanja alkoholnih para iz dela
u kojem se zagreva sirovina, mogu se svrstati i tri tipa: silazni, uzlazni i bočni.

Kod aparata za destilaciju silaženjem pare, zagrevanje je vršeno iznad sirovine koja se destiliše. Produkti destilacije su se spuštali ispod destilišuće sirovine, gde su se kondenzovali i hladili.

Aparati za destilaciju uzlaznim kretanjem alkoholno-vodne pare, destilisali su suprotno predhodnim, tako što je toplota za zagrevanje dolazila odozdo, a pare su se dizale i kondenzovale.

Način destilisanja kod aparata za bočnu destilaciju bio je sličan predhodnom u pogledu zagrevanja, ali su alkoholne pare odlazile bočno na kondenzaciju u posebnom sudu, koji je bio na hladnom ili se hladio vodom.

Postoje pisani dokumenti iz 5 veka, da su stari Sloveni pili medovaču i
medovinu, i da su s tom navikom u 7 veku došli na Balkansko poluostrvo.

Ne zna se tačno kada se počelo sa proizvodnjom rakije, ali se zna da je ona postojala za vreme cara Dušana.

Proizvodnja i potrošnja rakije i drugih jakih alkoholnih pića, od druge polovine 16 veka osetno raste, jer se tada otpočelo sa otvaranjem kafana.

Sve do kraja 19 veka aparati za destilaciju bili su veoma prosti. Tada počinje postepeno prenošenje tehnoloških i tehničkih saznanja sa Zapada, posebno iz Austrougarske i Francuske, pa su se aparati za destilaciju modernizovali.

Od ovog perioda pa sve do II Svetskog rata istovremeno su se koristili i prosti aparati i relativno savremeniji uređaji za destilaciju. Posle II Svetskog rata, aparati za destilaciju izrađuju se uglavnom od bakra.

Akademska Rakija od Zlata

Uvek nas je istorija intrigirala. Kako smo postajali stariji i otkrivali našu ljubav prema rakiji, tako smo počeli da čitamo i istražujemo.

Mnogo smo naučili o istoriji i proizvodnji jakih alkoholnih pića, u koje se i rakija svrstava. Onda smo želeli i mi sami da napravimo našu, unikatnu, pravu, domaću rakiju.

• 

• 

• 

Opet, želeli smo da ta rakija ima “ono nešto”. Da se izdvaja iz gomile istih rakija. Napravili smo Akademsku Rakiju sa Zlatom.

Zbog čega smo ukrstili rakiju i zlato?

Pa želeli smo da napravimo premijum proizvod za naše potrošače, koji će prilikom svakog gutljaja Akademske Zlatne Dunje ili Zlatne Šljive osećati kao da piju rakiju dostojnu kraljeva.

A iskreno Vam kažemo, malo smo i ukrali foru od Egipatskih faraona. Oni su obožavali zlato, čak su ih i sahranjivali sa ogromnim bogatstvom u zlatu.

Smatramo da se neće ljutiti, jer je Akademska Rakija sa Zlatom dostojna i velikih Egipatskih faraona!